Kad usne cute

Od bola utucene...
Neme od hladnoce...
Sa usana tudjih...
Sjaje laznim sjajem...
Truju srce kad ljube...
Kao zar gore...
Kao lopov kradu...
Daju i nemoguce...
Uzimaju najvrednije...
Za noc zauzete...
Za dan dostupne...
Bez reci ni jedne...
Od vetra modre...
Ali boji ih se...
Tek kada cute...


Poslednji pokusaj


Prolazi jos jedan tren...i bas ovog sekunda u grlu steze,jos jedan jecaj...Sta li radis?...i suza u oku, ne dam da krene...i ne znam sto je bas ovaj dan tako tezak srcu...Osecam,plasim se...ali ne mogu da priznam...ne zelim da te reci izadju iz mene...mozda ce tek tada postati istina...tek se sa usana moze procitati strah da si vecu rukama tudjim,usnama stranim...plasim se da zaboravljas...ili si vec zaboravio sve sto imali smo mi....Uzalud pokusavam da se naviknem,da te ne cekam,da te ne cujem,da te ne vidim...uvek si tu...i bojim se da ces biti dugo tu...bojim se...znam da ne mogu vise izdrzati sve sto nosi novi izlazak sunca...
Nekada mi dan protekne mirno,bez suze...a onda me svaka noc doceka sa poklonom mastanja o snovima,zaljama nemogucim...i svaki propusten poziv me zaledi,jer nisi ti...i krene bujica nemirna iz ociju ovih umornih jer se svako vece ponavlja...Ne zelim to...veruj mi...nisam ni ja toliko luda da volim krik kad iz oka kane mi...jednostavno...ne mogu...ne kontrolisem ja ovo srce koje jedino kuca za tebe...da i malo vladam njime...davno bi ti bio samo sena u pogledu na proslost...
Zelim da nestanem...da odem...da se ne secam tebe...ni nas...da tamo negde...nekome pripadam...nekome ko me voli,ko postoji samo za moje snove...a onda sve izgubi se...svakog trena kad pomislim na tebe...Cesto sanjam te...tamo lisce prekriva svaku tugu srca...tamo smo mi srecni...sunce...tvoj zagrljaj,prsti u prstima prepleteni...i tvoje reci ’’Volim te’’...o,Boze,cak i u snu,to se cudo zove...Krivi smo,ne mogu,ne smem reci da je samo tvoj teret...samo bih volela da znam da li ti bar mrvicuove tuge osecas,volela bih da osetim bar na minut tvoju bol...ako je uopste imas...
Da,nedostajes...plasim se te reci ali dusa je izgovara glasno,za tvoje uho...ti ne cujes,ne zelis da cujes...i opet me muce pitanja da li si sam...Tese ne nekada reci i majusne misli da voleo si me,i da malo vremena proslo je da sve to iscezne...nada uzalud ostaje...i da...nedostajes,nedostajes,nedostajes...i nedostajes...proklete bile reci te...i drhtim,borim se,mogu ja bez tebe...ma da,koga ja to zavaravam???...i kome govorim reci ove...uzasno nedostajes...Kako je samo cudno to sto samo par reci mogu osmeh,tu krivu udubljenu linuju da obrisu...kako sekundom ono sto je dole popne se gore,i ono sto je gore padne dole...zivot je to...
Secam se,svake reci,osmeha uz salu...nije ih bilo mnogo...ali bilo ih je...dovoljno da se nikada ne zaborave...mozes li ti zaboraviti?...da li ti je zaista svejedno,kao sto tvoj lik govori?...ja ne mogu,i nije mi svejedno secati se svega...uzalud...ne cujes ti moj vapaj duse ranjene...ne vidis stihove,slova u kojima se tvoj dah oseca...Ti znas da mi se uvek mozes vratiti...U meni si uvek prijatelj,gost rado prihvacen,ranjenik uvek izlecen,covek zauvek voljen...ti to znas...ali vise ne pokusavas da vratis stare navike,usnule osecaje,za tebe je ovo zaista kraj...a meni ce biti potrebno jos mnogo vremena da shvatim da smo zauvek...postali samo pepeo posle vatre rasplamsane...i cujem...sada vreme je...poslednji poziv na peronu mog nastavka...mog zivota buducnost bez tebe...da li da krenem?...ti me ne zelis zadrzati...okreces glavu...jos jedan pogled...suze mi krecu...udah dubok...ulazim...voz krece...valjda ti je jasno da je ovo bila poslednja prilika da me zadrzis kraj sebe.....<3...^^...xD

Tićooo...:*** Dobro, znaš komentar...XD

....mhm.....love you..:***********

Jako lepo.......

...hvaaaaalaaa.......

...i jos malo romantike......<3...

"Ja"

Ja još uvek osećam
na usnama gorak dah
pod kožom stisak jak
još uvek osećam da tu si ti...

Ja još uvek primetim
kada kosu zamrsi vetar blag
kada ugledam taj mesec mlad
još uvek primetim tebe u mislima...

Ja i dalje poželim
kad obraz uz nas naslonim
kada suza sliku okvasi
i dalje poelim da budeš mi tu ti...

Ja i dalje umirem
kao dana poslednjeg
kao noći besane i umorne
i dalje tad umirem bez tebe...

Ja nikada nisam
u danima neprimtenim
u sobama zatvornim
nikada nisam izgubila tebe...

Ja nikada prestala
da u tuzi dozivam
da na krilima čuvam te
nikada prestala da volim te...

Ja sada nadam se
da ću kule graditi
da ću želje ja čuvati
da ću snove svoje podići
sada nadam se da ću i ja zaboraviti...



"Srce pesnika"

Ja padam polako
za tobom tonem...
kao slika sa zida
bez tebe nestajem...

Za tebe dišem
za tebe se budim...
svaki stih za tvoj dah pišem...

Kad usne sklopim
oči zatvorim
obrazi ove suze upiju...

Tad duša lomi
srce od stene...
reka poteče, za sobom slomi
ove davne snove, nestaju snovi...

I reči nnestaju
kiše ne prestaju...
za tvoje oko...
sve zvezde zasjaju...

Kraj sunca sam zastala
sad zalazak gledam...
uz tebe sam letela
sad krila nemam...

Tebe ne boli
tebe ne kida slika bez lika...
tvoje srce je stena
moje srce je pesnika...